Trudnoća je jedno od tri stanja kada se okrećemo ishrani kao bitnom delu nas. Druga dva su majke male dece i nažalost, kada dođe do bolesti. Tada se jedino svesno bavimo ishranom. Danas kao da se to polako menja i da smo sve više zainteresovani za zdrave navike i stil života.
Važnost ishrane trudnice shvatićemo ako novo okruženje za početak života uporedimo sa svemirom. Embrion, potom fetus, nema drugog izvora do onog što mu ponudi ona u kojoj se razvija i raste. Zato Paracelsus i daje tu misao, majka je detetov svemir. Tek kad se rodi, on je deo ovog okruženja Mlečnog puta, u kojem smo svi, još uvek nesposoban da se sam hrani, pa je i tu uloga majke dojilje i kasnije majke malog deteta presudna u stvaranju zdravih navika malog čoveka. Mlečni put, lep naziv za život. I na freskama mali Isus “pita”, hrani se mlekom Bogorodice (pitateljice). Od majušnog zametka do 3300 grama, koliko čovek ima na rođenju u proseku, kasnije se napravi 20 do 30 puta više. Dalje o kosmosu ne bih, jer je to dovoljno da se shvati poenta odgovornosti i božanstvenosti buduće majke.
A šta se to sve dešava sa telom žene i sa fizionomijom? Prvo pitanje u savetovalištu za trudnoću je da li je sve u redu sa bebom, drugo je hoću li se ugojiti i šta da jedem? Sledeće je da li mogu da putujem (nekako moderne trudnice kao da imaju propeler, odmah bi negde išle).
Nakon svih ovih preporuka i upoznavanja promena u organizmu trudnice, dolazi se do zaključaka da je to posebno stanje, ne samo u emotivnom, nego, pre svega i u endokrinološkom smislu. Sem potpuno novog posteljičnog tkiva, koji sem proteina, nekih enzima, proizvodi i sasvim nov hormon, i ostali organi menjanju svoje funkcije. Zato se i kaže da je trudnoća stanje dijabetogeno i hipertireoidno. Zato je jako važno da se ne drže nikakve dijete u toku trajanja trudnoće. Isto tako ni autofagija, zbog lake mogućnosti da se sklizne u ketoacidozu. Ukoliko bi se razvila ketonska tela u trudnoći mogla bi da oštete plod. Na primer, zabeležene su mentalne retardacije kod neregulisanog dijabetesa. Dakle, nije preporučljivo ni duže gladovanje. Naravno, zdrave principe ishrane, koje preporučuju pobornici autofagije, bi trebalo zadržati, kao i slabiju večeru. Tako da i trudnica ne treba da jede nakon 20h, sve do buđenja. Ukoliko ipak oseti glad, mogu da se uzmu badem ili kiselo mleko.
Kada smo sagledali sve promene, ostaje da se odgovori na pitanje hoću li se ugojiti i kako da se ponašam, šta da jedem, smem li vino, da li mogu da imam intimne odnose, šta je sa vežbanjem, plivanjem i slično.
Nikako ne koristiti alkohol. Crno vino se svima savetuje, sem trudnicama, jer kod njih resveratrol deluje negativno na hormone, naročito u I trimestru. Za pušenje se našao kompromis do 5 cigareta dnevno, ali najbolje da se i to ukine. O opijatima je besmisleno i pričati, loš uticaj toksičnih materija na dete je ogroman. Kofein iz kafe je dozvoljen, oko 150 mg, jedna šolja turske, ili dve kraće espreso. Biljni čajevi se preporučuju, dok za crni važi kao i za kafu. Neki biljni čajevi nisu preporučljivi (majčina dušica npr.), ali nana nema ograničenja. Prilikom korišćenja svežeg voća i povrća obavezno je pranje, potapanje u sodu bikarbonu zbog pesticida, a pranje i zbog toksoplazmoze. Isto tako se preporučuje oprez sa milovanjem tuđih mačaka i pasa, za koje ne znate jesu li vakcinisani i kog su stanja. Živa mesa, bifteci, ribe, suši i slično nisu dozvoljeni zbog raznih bakterija, kao ni plavi sirevi (listerija). Živa jaja ili kremovi od njih se ne koriste zbog mogućeg razvoja salmoneloze.
Kupanje u moru je dozvoljeno, dok se u bazenima ne preporučuje zbog štetnog dejstva hlora i mogućih infekcija ako hlora nema. Svakodnevno tuširanje je već higijenski minimum, dok se razni đakuzi tretmani i saune ne preporučuju. Vrela voda može da bude pogubna za prevremene porođaje ili pobačaje. Vežbanje se svodi na šetnje, plivanje, nikako vožnja rolera i bicikla i teretana. Smeju pilates vežbe i umerene vežbe prilagođene gravidnom stanju od obučenih instruktora. Putovanja treba da budu pametno izabrana, kako se ne bi desilo da na nekom romantičnom ostrvu nema adekvatne lekarske pomoći, ako zatreba. Zbog sadašnjeg stanja sa koronom, najbolje koristiti lični prevoz, izbegavati putovanja avionom. Koristiti bliže destinacije. Ima jos nešto, što trudnice ne vole da čuju, a to je da su im zbog svih ovih promena oslabljeni refleksi, postoji i pospanost, te ne bi trebalo da one budu vozači. Neka se voze kao državnici, uz ličnog vozača. Intimni odnosi su dozvoljeni, ukoliko trudnica nema bolove ili neko patološko stanje.
I na kraju, zaključak. Trudnoću treba planirati tako da se, kao što seljak priprema njivu, buduća majka pregleda pre trudnoće. Pre svega da zna da li je malokrvna, ima li nekih bakterija u grliću, kakva joj je uhranjenost. Tada da koriguje ono što može i onda da bezbedno krene ka trudnoći. Regulisanje ishrane autofagijom je preporuka pre zatrudnjivanja. Ukoliko se trudnoća desi u stanju nepripremljenosti, mogućnosti za patologiju trudnoće su veće. Ovo jako lako može da se desi, pa se devojkama preporučuje da se pri odlasku kod ginekologa informišu i da planiraju trudnoću bar 6 meseci unapred. Tada mogu započeti i sa korišćenjem folne kiseline i dobiće savet o svemu što je neophodno. Samim tim će i brige biti manje, pa će moći opuštenije da uživaju u svemu što je čudesno u trudnoći. Božanstveno stanje!
Normalno je da trudnica na kraju trudnoće beleži porast težine od 10 do 12 kg. Naravno, odmah treba naglasiti, da nakon rođenja deteta i nakon perioda babinjara, ostaje višak oko 4kg, s tim što tu treba oduzeti i težinu mlečnih dojki. Dakle, u toj težini je i težina deteta oko 3,3 kg, posteljica oko 500 g, materica skoro 1kg, krv, plodova voda, dojke, sve u svemu skoro 7 kg će nestati.
U početku trudnoće je porast težine minimalan, čak može biti i gubitak zbog mučnine i gubitka apetita. Od II trimestra (ako se deli po trajanju 9 meseci, onda je to od 3. meseca) porast treba da bude 1,6 kg mesečno, tako da I i II trimester daju porast do 4,8 kg. Od III trimestra, dakle od 6. meseca do 9. meseca trudnoće porast je mnogo veći i iznosi 2 kg mesečno, dakle od 6 do maksimalno 9 kg, što je skoro polovina od ukupnog dobijanja na težini. Savetuje se da trudnica koja ima problem, ili ulazi gojazna ili neuhranjena u trudnoću, poseti i nutricionistu, kako bi se korigovao unos hrane. Normalno uhranjene trudnice čiji BMI iznosi od 19,8 do 25 dobijaju na težini oko 11 kg ukupno. Pothranjene, čiji je BMI niži od 19,8 bi morale da imaju porast težine od 12,5 čak do 18 kg. Gojazne trudnice, čiji je BMI veći od 29 maksimalno smeju da se ugoje 7 kg.
Preporuke su da se energetski unos u I trimestru uveća za svega 150 kalorija. Od II oko 300 kalorija, a u III trimestru za najviše 500 kalorija. Ovo povećanje je potrebno jer je potrebna dodatna energija za novi život
Moderna higijena ishrane savetuje da u tzv. piramidi ishrane ugljeni hidrati čine cak 60% energetskog unosa. Najvažnije je da to budu složeni ugljeni hidrati, jer su oni najbolji izvor ne samo energije, već i dijetnih valakana, vitamina, minerala. Ovde se misli kako na žitarice, celog zrna (mi danas imamo nezamenljiv hleb od celog zrna proklijalih žitarica “Tonus”), tako i na mahunarke, sočivo, pasulj i drugo povrće koje u sebi ima složene ugljene hidrate. Dakle, svakodnevno hleb, ili porcija palente ili durum testenina. Povrće i voće bi trebalo da čini čak 5 obroka. Obazrivo sa voćem, jer sadrži dosta šećera, oko 300 g do 500 g. Belančevine bi trebalo da čine 12% energetskog unosa, posle 12. nedelje moralo bi da se unosi najmanje 6 g belančevina. Naglasak je na ribi, ali ne vise od 3 puta nedeljno, najbolje manji komadi, jer veće ribe sadrže više žive. Idealno je dve morske i jedna rečna, ali ne gajena u ribnjacima, već prava rečna (smuđ, tzv. bela riba i sl). Posna mesa, oko 100 do 150 g dnevno.
Trudnice koje ne jedu meso, mogu te belančevine nadoknaditi kroz druge namirnice. Sada je teško pronaći organsko meso, pa ga treba unositi štedljivo. Pečurke su veliki izvor belančevina, sa malo kalorija. Vrganji, šitaki, šampinjoni, šumske bukovače, lisičarke, sve zavisno od doba godine. Posebno treba biti oprezan i kupovati sa sertifikatima, zbog otrovnih dvojnica. Mleko i mlečni proizvodi se preporučuju oko 400 ml dnevno s tim što se od 6. meseca trudnoće taj iznos povećava na 500 ml (preporuka da to bude kiselo mleko, jogurt, zbog lakše svarljivosti nego slatko mleko). Oko 20g sira u početnoj do 50 g nakon 6. meseca. Unosi se oko 4 jajeta nedeljno. Masti čine čak 30% energetskog unosa, najbolje je koristiti polunezasićene masti, preporučuje se oko 2 supene kašike hladno ceđenog maslinovog ulja. Zdrave masti nalazimo i u koštunjavim plodovima, badem, lešnik, orah. Preporučeni unos je oko 20 komada dnevno.
Autor: Dr Marica Đuran, spec ginekologije i akušerstva
