Biti lekar, a pri tome teoretisati o zdravlju, bez praktične primene je neuverljivo i teško. U prirodi svakog bića je briga o sebi, samopomoć. Sebičnost nastaje tek onda kada to što je dobro ne podelimo.
Ukoliko uspemo da na bolje promenimo svoje loše navike, uverljivije ćemo pomoći i drugima. A suština lečenja je baš to, da iskustvo i znanje budu primenjeni u korist pacijenta. I evo mene, koja sada može da preporuči na osnovu znanja, ali i ličnog iskustva, nešto do sada utkano u naš arhetip, ali zatrpavano i zaboravljeno.
Upravo krećem na jedan drugačiji vid izlečenja, još bih bila srećnija da bude prevencija, ali ako ovo dopre i do onih koji su već sa znacima hroničnih i degenerativnih bolesti, onda bar da se ne oštećuju dalje.
Nakon porođaja kod mene je došlo do naglih gojenja, verovatno da je to bio gestacijski dijabet, samo se o tome malo znalo. Shvatala sam važnost mršavljenja, ali se sve vrtelo u krug. O dijetama mogu da pišem danima, Herbalife, smršati je lako, pitaj me kako. Dva puta sam uspevala da smanjim težinu. Ali, sad znam da su proizvodi na bazi soje koja je GMO, jer u USA na proizvodima mora da stoji no GMO, a ovde ne stoji. Osim toga, taj ukus praškova mi je bio suviše veštački.
Posle sam se pridružila “Čigoti”. Prvi put da sam jelo ostavljala nepojedeno, jer bljutavost je bila van domašaja čula. A nikad skuplja večera, od ono malo čorbi i mineralnih voda. I tu je bilo uspeha, diuretsko dejstvo unesenih namirnica daje gubljenje vode. Pohvalno je što je tu uključena i fizička aktivnost. I pri povratku kući, opet, gde smo tu smo. I gle, kakva promena, bodovna dijeta, slanina 0 bodova, hleb 20, hajde sad jedi slaninu samu. Uh, ipak ta pilot dijeta pružila je kratkotrajan pad kilograma.
Šta je sledeće, negde oko spremanja specijalizacije, počinje dijeta za Vojvodinu i Finsku, moja je više bila vojvođanska, naročito onaj dan kad sme torta i testenina. Nju više nisam primenjivala, ali svesrdno sam se bacila na kupus dijetu. Pa onda, obično u sred leta, VMA dijeta sa dvopekom i narandžama, a okolo sve puno živopisnog voća. I ta dijeta je dala ocekivan pad, ali nakon 15 dana mi je ta jednoličnost dojadila.
Preskočiću sigurno još neke, mislim da sam sem one keto sa gotovim jelima sve probala. I tako, godine se nižu. I kilogrami se množe. Već počinju promene opomene, pristisak raste, šećer se klacka između dijabeta i predijabeta. Odlučujem se za hrono. Koja lepota za mesožderske nagone. Prvo testiranje u njihovom centru, ah, na šta sve ima intolerancija. Onda malo jedan hrono, domaći, pa malo francuski. Ali, avaj, kilogrami idu, kreatinin, urea, acidum uricum rastu, toliko mesa može samo tigar da preradi. I sve bih to podnela da nije te restrikcije ka voću. Ubeđena sam da su tu dijetu smislili oni koji voće ne vole.
Onda malo pauze, dosta mi svega. Nek ide život. Ni hrono ni mono. Miris pekara na sve strane, ma nema veze što znam da su te razne masnoće od palminih do ko zna kakvih sintetskih ulja ubitačne i da neće biti dobro za mene. I ne bi dobro. Uz sve navedeno, počinje bol u kolenima, kretanje više nije vesele punije dame, a urođeni faktori trombofilije bivaju probuđeni svim tim agresijama i organizam počinje da upozorava pojavom tomboze.
I kao što to obično biva, dobijem ponovni poziv od svoje koleginice dr Vere Ščepanović da malo proučim autofagiju. Poslala je ona to meni i pre dve godine, ali sam mislila da je to za one disciplinovane osobe i da ja to ne mogu. Kada je heroj našeg doba, Novak Đoković objavio da koristi taj režim, a ja opet dobila preporuke i upustva, odlučila sam da probam.
I evo nakon 40 dana, manjak 9 kg, obimi smanjeni od 4 do 7 cm, gubitak je masnog tkiva, minimum mišića i nešto vode. Šećer normalizovan, lek za pritisak prepolovljen. Bolovi u zglobovima utišani, vedrina prisutna. Radost ogromna.
I onda razmišljam. Šta je mene uvek odvraćalo od svih tih dijeta i gde je bila greška. Pa upravo u tome što se hleb svodio na minimum. A i ono malo što sam uzimala je bio prazan hleb, kao staklena vuna, veliko parče, a unutra ništa. U toku hrono dijete sam povremeno mesila, a povremeno kupovala Tonus hleb. Mesila sam hleb od raznih vrsta integralnog brašna i nisam znala da se sva ta brašna prave od neopranih žitarica i da takva brašna imaju povećan sadržaj fitinske kiseline koja potencijalno može biti uzrok mojih bolova u kolenima.
Tonus hleb nisam tostirala i bio mi je mokar i neukusan. Sad sam poslušala savet proizvođača i uvek tostiram Tonus. Jedem ga bez griže savesti. Znam da sa njime unosim sve ono što mi treba. Šta ćemo jesti sutra? Ješćemo Tonus i nešto uz to!
Autor: Dr Marica Đuran, spec ginekologije i akušerstva
