Autor: Dr Vera Šćepanović
Pojam autofagije je definisan 1963. godine od strane belgijskog naučnika Kristijana De Duve-a na simpozijumu o lizozomima u Londonu.
Lizozomi su ćelijske organele. Autofagija je proces u kome lizozomi sami sebe unište ukoliko se na neki način ošteti njihova membrana, pri čemu se izliju enzimi za unutarćelijsko varenje.
Kada proces autofagije ne bi funkcionisao, organizmi bi vrlo brzo obolevali i umirali. Proces koji se sada zove autofagija ili 16/8, 18/6 je zapravo osmišljena ili pametna ili programirana autofagija.
Autofagija je metabolički proces na koji možemo svesno da utičemo. Jedino što treba da radimo je da obezbedimo VREME u kome nećemo da se hranimo.
U odredjeno vreme npr. od 18h do 10h sutradan nećemo da jedemo da bi omogućili svim našim ćelijama da lagano, prirodno u ritmu koji je hiljadama godina praktikovan, izvrše samočišćenje.
U procesu autofagije u potpunoj ravnoteži se odigravaju „procesi razgradnje“ starih, oštećenih i degenerisanih ćelija, virusa, bakterija, gljivica i „procesi izgradnje“ novih ćelija.
Autofagija je razgradnja radi nove izgradnje
Naučno je dokazano da je u periodima posta tj. neuzimanja hrane pojačano lučenje hormona rasta. Kod organizama koji su završili rast, hormon rasta dovodi do proliferacije (umnožavanja matičnih ćelija i ubrzavanja deobe svih specifičnih ćelija. Ukoliko postoje periodi neuzimanja hrane i smanjen unos proteina u „prozoru ishrane“, pojačana produkcija hormona rasta ubrzava uništavanje starih i oštećenih ćelija da bi se stvorio gradivni materijal.
Razgradnjom proteina dobijaju se amino-kiseline koje su gradivni materijal za nove, mlade ćelije. Programirana, ubrzana, osmišljena autofagija, autofagija sa ciljem poboljšanja zdravlja i usporavanja procesa starenja postiže se uvodjenjem:
Preporučuje se fizička aktivnost, najmanje 30.minuta pešačenja svakodnevno. Pešačenje se sprovodi ubrzano, do granice umora. Ukoliko postoje oštećenja zglobova koja onemogućavanju pešačenje preporučuje se biciklizam i plivanje.
Poštovanje vremena tj.“prozora ishrane“ i redovna fizička aktivnost su vraćanje čoveka njegovoj pravoj, iskonskoj prirodi, tj.idealnom podešavanju.
„Budućnost zdravijeg života se nalazi u prošlosti“
Potpuni tj. neometani procesi autofagije dovode do izuzetnog zdravlja. Prisustvo raznih hroničnih bolesti upućuje na to da autofagija ne funcioniše besprekorno. Dok god je čovek živ autofagija je prisutna, pa čak i kada se ne poštuju nikakvi režimi ishrane i fizičke aktivnosti, ali je tada autofagija usporena i ometana od strane drugih metaboličkihz procesa: varenje i apsorpcija hrane, pretvaranje viška kalorija u masno tkivo itd.
